ŽELI DA OŽIVI MALU CRNU GORU: Milorad poklanja imanje od 15.000 kvadratnih metara u srcu Durmitora!

Na proplancima veličanstvenog Durmitora ušuškalo se selo Mala Crna Gora. Nekada puno meštana i života, danas u njemu živi samo oko 15 stalnih stanovnika, a domaćinstva su uglavnom staračka. Ipak, zahvaljujući porodici Dakić ono će opet prodisati punim plućima. Milorad je živeo u Beogradu, Podgorici i Budvi ali je rešio da se vrati na dedovinu. Ima dvoje dece zbog kojih je nakon dvadeset godina ponovo otvorena škola na Maloj Crnoj Gori, a sada u želji da selo oživi odlučio se na još jedan sjajan potez.

-Poklonio bih 15.000m² zemljišta u selu bračnom paru sa malom decom predškolskog uzrasta koji žele da žive na selu. Imanje je u bajkovitom predelu iznad kanjona Sušice. Jedini uslov je da to bude bračni par sa decom predškolskog uzrasta koji želi da živii radi na selu, kaže za RINU Milorad.

Od trenutka kada je ovaj oglas okačio na facebook stranici Durmitorske gorske oči, mreže su se usijale. Mnogi su pozdravili ovaj sjajan potez durmitorskog domaćina, a već se i javilo i dosta zainteresovanih potencijalnih Miloradovih komšija. Imajući u vidu da se cena kvadrata na ovom području kreće i oko 10 evra, jasno je koliko je vredan ovaj Miloradov nesebičan poklon.

-Ljudi se javljaju, čak i jedan čovek koji se vratio iz Amerike i želi sa porodicom da živi na selu. Videćemo ko će nam biti komšija. Ono što je najvažnije jeste da ja tu zemlju ne dajem na korišćenje već zaista poklanjam, ali samo ljudima koji će da sa svojom porodicom ostati da žive na selu. Na to će morati nekako pravno da se obavežU, a ne da odu nakon nekoliko godina, kaže Milorad.

Kaže da će supruga Irina i mališani Monika i Maksim sa radošću prihvatiti drugare, jer je za sada sedmogodišnja devojčica je jedini đak stare škole a ove godine produžiće joj se i brat.

-Želeli smo da našoj deci pružimo zdravo detinjstvo u netaknutoj prirodi, da im prenesemo prave životne vrednosti i zato smo se vratili u Malu Crnu Goru pre par godina. Kada je došlo vreme da Monika krene u školu razmišljali smo šta da radimo i pisali smo dopise i molbe da se ova škola u selu otvori. Naišli smo na veliko razumevanje svih, pre svega Ministarstva prosvete koji su učinili sve da škola bude otvorena. Sada imamo školu, ali i planiramo da otvorimo i prodavnicu u kojoj će se prodavati domaća hrana i suveniri. Važno je da u selu ima ljudi, da ono živi, poručuje Milorad.