Za princa Filipa Karađorđevića, naslednika srpske kraljevske krune, prethodna godina je bila puna iskušenja, ali i radosti.
Za pet godina koliko je prošlo otkako je odlučio da sa suprugom, princezom Danicom, i sinom Stefanom, preseli iz Londona u Beograd, princ Filip je u javnosti izgradio imidž i autoritet čoveka koji jasno i nedvosmisleno iskazuje svoje stavove o najvažnijim političkim i drustvenim temama i dilemama koje more, a često i dele Srbiju.
Za razliku od njegovog oca, princa Aleksandra, koji je uglavnom išao niz dlaku vlastima, Filip je prilično glasno podržao studente rizikujući da mu režim uskrati održavanje dvorskog kompleksa Karađorđevića, što se na kraju delimično i desilo.
Narod je prepoznao tu iskrenost i brigu za nacionalne interese, kao i naša redakcija, pa je princ Filip Karađorđević ličnost godine u Srbiji po izboru Serbian Times.
Intervju tim povodom počeli smo od onog što smo mi, ali i princ, smatrali najvažnijim…
Javno ste stali na stranu studenata koji traže pravdu za stradale u Novom Sadu i tražili od države da ne sprovodi nasilje nad njima…
-Kao princ-naslednik sam vrlo svestan svoje uloge, koja ne pripada dnevnoj politici i stranačkim podelama. Ali kao čoveku, roditelju i građaninu Srbije, bilo mi je važno da iznesem svoj stav da Srbiji nisu potrebne dodatne podele.
Zahtev za istinom, pravdom i dostojanstvom ne sme da bude svojina nijedne političke strane. To su temelji svake države koja želi da traje, da se razvija i da gradi poverenje među svojim građanima.
Uloga institucija, ali i svih nas koji imamo javnu odgovornost, jeste da u trenucima napetosti doprinosimo smirivanju, dijalogu i vraćanju poverenja. Samo društvo koje ume da sasluša svoju mladost može da ima sigurnu budućnost.
Nedavno ste proslavili kraljevsku slavu Karađorđevića, a liturgiju je služio patrijarh srpski Porfirije… Ne delite sa njim političke stavove, konkretno kada je reč o studentima…
-Našu crkvu doživljavam kao jedan od stubova duhovnog i istorijskog identiteta koja je vekovima čuvala kontinuitet naroda i države, često u najtežim vremenima.
Uloga Patrijarha nosi veliku odgovornost, naročito u društvu koje prolazi kroz duboke promene i izazove. Smatram da Crkva treba da ostane prostor sabornosti, dijaloga i duhovne utehe, iznad dnevno-političkih rasprava.
U vremenima podela, naša zajednička obaveza je da čuvamo jedinstvo, međusobno poštovanje i razumevanje. Bez toga nema ni stabilne države, ni zdrave budućnosti.
Odbili ste da položite vence sa drzavnom delegacijom prilikom obeležavanja godišnjice smrti Vašeg čukundede, kralja Petra. Kako ste doživeli činjenicu da su Vas kao Karađorđevića i naslednika prestola u protokolu stavili tek na 5. mesto u nizu onih koji su trebali da polože vence? Šta mislite o tom potezu vlasti, šta on pokazuje?
-Odnos države prema Karađorđevićima u poslednjih 25 godina često je zavisio od političkih okolnosti i trenutnih odnosa političkih aktera. Međutim, verujem da zrela i samouverena država ima snage da izgradi stabilan i dostojanstven odnos prema sopstvenoj istoriji, bez obzira na političke cikluse. To je najbolje razumeo premijer Zoran Đinđić koji je imao izuzetne odnose sa mojim ocem, vizionarski stav prema dinastiji Karađorđević i ulozi koju ima u savremenom društvu.
Ono što je značajno jeste dugoročno uređenje odnosa između države i njene istorijske dinastije, na korist institucija,društva i građana u celini. Dinastija Karađorđević ne vidi sebe kao suparnika državi, već kao njen deo – kao resurs iskustva, kontinuiteta i međunarodnog ugleda koji može da joj bude na korist.
Naša želja je da doprinosimo Srbiji kroz rad, znanje, veze i simboličku stabilnost, uvek u službi države i njenih građana.
Tom prilikom ste povezali nasleđe kralja Petra sa studentskim protestima. Da li mislite da bi Vaši preci danas bili uz narod ili uz vlast?
-Moji preci su uvek nastojali da interese države i naroda stave ispred ličnih ili političkih, čak i u trenucima kada su sami bili vlast.
U savremenim demokratijama, protesti i različita mišljenja nisu pretnja stabilnosti, već deo društvenog života. Pravi izazov nastaje kada se izgubi sposobnost da se čuje druga strana.
Borba za pravnu državu, odgovorne institucije i međusobno poverenje treba da bude zajednički cilj, iznad podela. To je prostor u kome društvo može da se ujedini oko budućnosti, a ne da se deli oko prošlosti.
Nekoliko puta ste se obraćali javnosti povodom Ćacilenda, tačnije šatorskog naselja u Pionirskom parku, u kome se nalazi novi dvor, u kome su nekad boravili vaši pretci…Jeste li ikada dobili neki odgovor od nadležnih?
-Moje obraćanje javnosti odnosilo se isključivo na zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa i prirodnih dobara, koja pripadaju svim građanima Srbije, bez obzira na politička uverenja. Naša istorijska baština nije pitanje trenutka, već odgovornost prema budućim generacijama. Drago mi je da su nadležni prepoznali značaj očuvanja tog prostora i doneli odluke koje su u skladu sa interesom države i da je demontiran.
Uputili ste čestitke novom papi Lavu XIV po preuzimanju dužnosti, poželeli da ne prizna nezavisnost Kosova i ne dozvoli kanonizaciju Stepinca.
-To su poruke koje odavno ne slušamo od onih koji bi morali sa ih šalju, političara koji vode Srbiju…
Koliko je važno da se takve poruke emituju u svakoj prilici?
-U međunarodnim odnosima, doslednost, simboli i kontinuitet imaju izuzetnu težinu. Pitanje Kosova i Metohije za Srbiju nije dnevno-politička tema, već pitanje međunarodnog prava, istorijskog nasleđa i osnovne pravde.
Zato je važno da se o tim pitanjima govori smireno, argumentovano i uvek u interesu države, bez obzira na političke promene.
Poglavar Rimokatoličke Crkve ima snažan simbolički uticaj u svetu i upravo zbog toga je važno da poruke koje se tiču međunarodnog prava i poštovanja suvereniteta država budu jasne i principijelne.
Sa princezom Danicom bili ste ove godine na pomenu ubijenoj dinastiji Obrenović. Šta Vas je odvelo tamo i kakvu poruku ste želeli da pošaljete?
-Naša želja bila je da odamo poštovanje dinastiji Obrenović, kao i svim srpskim dinastijama koje su utkale sebe u stvaranje i očuvanje države.
Srpska istorija nije niz suprotstavljenih porodica, već kontinuitet državnosti, žrtve i služenja narodu. Svaka dinastija, od Vlastimirovića i Nemanjića, preko Lazarevića i Brankovića, do Obrenovića i mojih predaka Karađorđevića, dala je svoj doprinos slobodi, suverenosti i identitetu Srbije.
Vreme je da istoriju posmatramo kao prostor sabiranja, a ne razdvajanja, da iz nje učimo i crpimo snagu za budućnost.
Osim onoga što viđaju u javnosti, ljudi u Srbiji zapravo i ne znaju čime se vi bavite i od čega živite?
-Osim onoga što vide u javnosti, ljudi u Srbiji često ne znaju čime se profesionalno bavim.
Godinama sam radio u međunarodnom okruženju kao analitičar portfelja i tržišta akcija u kvantitativnom timu za akcije, što mi je donelo praktično iskustvo u finansijskim analizama, razumevanju tržišta i dugoročnom promišljanju.
Danas sam profesionalno angažovan u međunarodnoj kompaniji JAN3, Bitcoin tehnološkoj kompaniji koja razvija infrastrukturu i sarađuje sa pojedincima, kompanijama i državama na strategiji, edukaciji i implementaciji rešenja zasnovanih na Bitcoinu.
Verujem da ta kombinacija iskustva iz tradicionalnih finansija i rada na Bitcoin tehnologiji može Srbiji da bude korisna kroz praktičnu edukaciju, bolje razumevanje zdravih ekonomskih principa i donošenje promišljenijih odluka i politika koje se vode dugoročnim interesom, a ne kratkoročnim dobitkom.
Gde trenutno živite i da li planirate da se preselite u Stari dvor, u kome žive Vaš otac i maćeha?
-Moja porodica i ja smo se 2024. godine uselili u kuću – depandans koji se nalazi u okviru Dvorskog kompleksa poznat kao Slamnata kuća. To je bio prvi objekat sagrađen na prostoru današnjeg Dvorskog kompleksa kada su to zemljište kupili moj pradeda Kralj Aleksandar I i prabaka Kraljica Marija. Oni su Dvorski kompleks na Dedinju kupili sa željom da tu izgrade privatni dom za svoju porodicu. Upravo iz Slamnate kuce Kralj Aleksandar je nadgledao radove na izgradnji današnjeg Kraljevskog Dvora. Po završetku izgradnje Kraljevskog Dvora, Slamnata kuća je korišćena kao škola – učionica za kraljeviće Petra, Tomislava i Andreja, a potom i kao umetnički atelje Kraljice Marije. Danas u toj kući živimo Danica i ja sa svojom decom Stefanom i Marijom. Za nas je to pre svega porodični dom, prostor u kome želimo da odgajamo decu uz svest o kontinuitetu, odgovornosti i služenju zajednici. Što se tiče preseljenja u Stari dvor, to nam sada nije prioritet.
Da li kao prestolonaslednik dobijate neka primanja od države Srbije i kolika su ona?
-Ni moj otac ni ja ne primamo lična sredstva od države Srbije. Država izdvaja sredstva za održavanje Dvorskog kompleksa kao spomenika kulture, koji pripada svim građanima i koji je u vlasništvu države. Dvorovi su izgrađeni ličnim sredstvima mog pradede Kralja Aleksandra I i konfiskovani su od strane novih komunističkih vlasti 1947. godine.
Naše porodične i privatne obaveze Danica i ja finansiramo sopstvenim radom, kao i većina ljudi u Srbiji. Smatram da je važno da odnos prema državi bude zasnovan na odgovornosti, a ne privilegijama.
Kako stojite sa srpskim jezikom, naši izvori kažu da ste na dobrom putu da ga u potpunosti savladate?
-Učenje srpskog jezika mi dobro ide, ali srpski nije ni malo lak jezik. Razumeće me naša deca koja odrastaju u dijaspori, sa kojima imam mnogo toga zajednickog. Izazovno je decu naučiti i jeziku i identitetu svoje zemlje dok živite u inostranstvu, ali nije nemoguće. Zato smo Danica i ja veoma srećni sto naša deca odrastaju u svojoj otadžbini i što im je srpski maternji jezik.. Moj maternji jezik je Španski, na španskom sam prvo progovorio i mislim da mi to u velikoj meri olakšava učenje srpskog jezika, u odnosu na ljude kojima je engleski jezik prvi i maternji jezik. Najviše učim upravo kroz svakodnevni život, ali i sa decom i suprugom.
A Vaša deca, kojim jezikom oni govore u svakodnevnom životu? U koje škole idu?
-Srpski jezik je maternji jezik naše dece. Stefan je bilingvalan i govori engleski, a trenutno uči i francuski. Marija je još mala i za sada koristi isključivo srpske reči.
Pored toga što je Danica srpkinja, a maternji srpski jezik, važno nam je da deca odrastaju ukorenjena u srpsku kulturu i jezik, ali i otvorena prema svetu u kome će živeti.
Princeza Marija je još uvek mala, ali da li se naš budući kralj Stefan interesuje za srpsku istoriju i aktuelna dešavanja, šta ga najviše zanima, koje su mu omiljene teme…?
-Stefan pokazuje veliko interesovanje za istoriju, kako porodičnu, tako i nacionalnu. Veoma je radoznao i postavlja mnogo pitanja, što smatram velikom vrednošću.
Posebno ga zanimaju istorija naše Crkve i duhovno nasleđe. Posete Hilandaru i Visokim Dečanima ostavile su snažan utisak na njega i doprinele njegovom razumevanju identiteta i odgovornosti.
Ove godine ste prvi put bili u manastiru Hilandar sa Vašim sinom Stefanom. Šta ste poneli kući kao najdraža sećanja i uspomene sa tog putovanja, šta ćete pamtiti do kraja života?
-Sveta Gora i manastir Hilandar za mene imaju poseban značaj. Tu je koren naše vere i temelj pravoslavlja. Najdragocenije sećanje sa tog putovanja je Stefanova iskrena radost i znatiželja. Njegova pažnja, pitanja i poštovanje prema svetinji bili su za mene trenutak velikog ponosa.
Trenutak kada je izgovorio Oče naš tokom liturgije predstavlja radost koju ću zauvek nositi u sebi. To su momenti koji podsećaju na smisao kontinuiteta i odgovornosti koju nosimo kao roditelji.
Kako provodite slobodno vreme u Beogradu, u Srbiji, koja su Vam omiljena mesta za šetnju, izlazak, gde idete na izlete?
-Slobodnog vremena, nažalost, nemam mnogo. Najviše mi prija odlazak na Liturgiju u Topčidersku crkvu i susreti sa ljudima posle bogosluženja.
Ti razgovori, jednostavni i iskreni, pomažu mi da ostanem povezan sa stvarnim životom ljudi i njihovim svakodnevnim brigama.
Koliko se promenio Vaš doživljaj srpskog naroda od kako ste se vratili i započeli život u Beogradu? Ko se od tada više promenio, Vi ili Srbi?
-Život u Srbiji poslednjih pet godina dao mi je priliku da mnogo dublje upoznam naš narod, njegove snage i izazove.
Putovanja po zemlji i razgovori sa ljudima pomogli su mi da razvijem snažan osećaj pripadnosti. Danas se u potpunosti identifikujem sa Srbijom i njenim građanima, što je iskustvo koje se ne može steći na daljinu.
Nikada niste bili u Čikagu, obišli našu dijasporu…da li planirate dolazak sa porodicom u skorije vreme? (Btw, vrlo rado bih organizovao Vaš dolazak ovde kada se odlučite…)
-Poseta Čikagu trenutno nije u našem kratkoročnom planu, ali dijaspora za nas ima poseban značaj. Veza između matice i rasejanja jedan je od temelja dugoročne snage Srbije.
Rado ćemo, kada se za to stvore uslovi, posetiti našu zajednicu i provesti vreme sa ljudima koji Srbiju nose daleko od njenih granica.
Da li se, iskreno, u dubini duše, i dalje nadate da bi Srbija jednog dana mogla ponovo postati kraljevina?
-Razmišljanje o različitim oblicima državnog uređenja, uključujući monarhiju, legitimno je u svakom demokratskom društvu. Takva pitanja mogu da imaju smisla samo kao izraz slobodne i jasno iskazane volje građana.
U zemljama gde postoji, monarhija često ima stabilizujuću i simboličku ulogu, iznad dnevne politike. Ukoliko bi se Srbija jednog dana odlučila za taj put, verujem da bi to moglo doprineti institucionalnoj stabilnosti i međunarodnom ugledu države.
Do tada, moja uloga je da služim Srbiji u okviru postojećeg poretka, sa poštovanjem prema demokratskoj volji naroda.
Za kraj, zamolio bih Vas da pošaljete novogodišnju poruku svim Srbima u matici i dijaspori…
-Na pragu nove godine obraćam vam se sa dubokim poštovanjem i osećajem zajedničke odgovornosti prema zemlji iz koje potičemo.
Srbija nije samo prostor omeđen granicama. Ona je zajednica pamćenja, jezika, rada i dostojanstva koju nosimo u sebi, ma gde živeli.
Nova godina je prilika da obnovimo veru u poštenje, rad i međusobno razumevanje. Budućnost Srbije zavisi od svih nas – i onih koji u njoj žive, i onih koji je nose u srcu širom sveta.
Neka nova godina donese više sloge, poverenja i snage da Srbiju gradimo kao zemlju u koju se veruje i kojoj se vraća – delima, poštovanjem i ljubavlju.
Autor: Antonije Kovačević; Foto: Privatna arhiva
OSTALE TEME:
JANUARSKI BOŽIĆ U SVETU: Evo ko i kako sve danas slavi rođenje Hrista! (VIDEO)