Ne veruj Danajcima ni kad darove donose, govorili su stari Grci. U duhu aktuelnog političkog momenta u Srbiji, ovo bi se slobodno moglo preformulisati u: “Ne veruj Vučiću ni kad nudi dijalog i primirje!”

I zaista, sasvim iznenađujuće, samo nekoliko sati nakon što je zapretio “blokaderima” da će im država doći glave nekakvom neočekivanom akcijom koja rešava stvar, Aleksandar Vučić, koji je tolike godina razgovarao isključivo sam sa sobom, odlučio je da iste, dakle blokadere, ustaše i teroriste pozove na pregovore i medijske debate.

Teško je poverovati da je Vučić, takav kakav jeste i kakvog smo ga dobro upoznali za njegovih 30 i kusur godina političke karijere, a naročito za ovih 13 godina apsolutističke vlasti, ovakav miroljubiv poziv uputio jer se preko noći promenio, postao demokrata otvoren za dijalog i spreman da čuje i usliši tuđe mišljenje.

Vuk dlaku menja, ali ćud nikada. U Vučićevim slučaju pogotovo.

Kada se zna da je do pre svega nekoliko dana bio spreman da pošalje policiju i žandarmeriju da brutalno prebija, privodi i zastrašuje maloletnike, decu, žene, metodama iz kojih bi imali šta da nauče i gestapovci, da studentkinje izlaže pretnjama silovanjem a svoje kohorte naoružava i huška da pirotehnikom i palicama rasturaju mirne demonstracije, onda Vam je jasno da se u slučaju predsednika Srbije nije promenila ni ćud ni narav, a ni patološka potreba očuvanja vlasti po svaku cenu, onda ostaje jednostavno pitanje, koje glasi: Ko je ili šta je Vučića naterao na ovaj iznenadni čin?

Da li je njegov poziv na dijalog došao kao posledica prvih ozbiljnih upozorenja od strane njegovih zapadnih mentora i u velikoj meri saveznika u iživljavanju koje je proteklih godina provodio nad narodom Srbije, Ili je, pak, odlučio da u maniru lisice, tobož glumeći demokratu, a u susret budućim izborima i kampanji, iskopa na površinu ono što su studenti, kao predvodnici sada već opštenarodnog bunta protiv bahate i koruptivne (mnogi će reći i izdajničke) vlasti, do sada vrlo uspešno krili – lidere pobune.

Pa da ih, ako se prime na njegovu ponudu i pojave pred kamerama, po već poznatoj matrici, izloži linču i diskredituje poganom medijskom silom kojom i dalje upravlja.

A videli smo iz slučaja studentkinje FPN Nikoline Sinđelić da ne preza ni od čega, pa čak nj da objavljuje gole fotografije maloletnica, koje u svojim medijskim gubilištima onda proglašava porno-zvezdama.

Ipak, iako ovu drugu opciju uopšte ne treba zanemariti, čini se da je ova prva realnija…

Suočeni sa činjenicom da njihov pulen, valjda jedini državnik u civilizovanom svetu koji je zarad opstanka u fotelji bio spreman da im proda i nebo i zemlju, i vodu i vazduh, fabrike, rude, infrastrukturu, bukvalno sve, uključujući i narod, partneri sa Zapada, prvenstveno iz zemalja EU, prvi put su digli prst i Vučića skrenuli pažnju da je preterao i da mora da spusti loptu.

Koliko je to upozorenje posledica potrebe da zaštite svoje investicije a koliko briga da bi, ukoliko ovako nastavi, Vučić mogao usred Evrope da napravi neuralgičnu tačku, poplavu koja bi mogla da se prelije van granica Srbije, to je teško proceniti, ali je vrlo verovatno da u ovom udaranju Vučića u cevanicu ispod plavog stola sa zvezdicama ima i jednog i drugog.

S tim u vezi sve su češći negativni komentari u evropskoj štampi, naročito nemačkoj, a oglasili su se i političari tamošnjih vladajućih političkih partija, koji su se posle 9 meseci protesta, pitaju: Šta se to, zaboga, dešava u Srbiji?

Ako se uskoro na srpskim ulicama pojave i novinari zapadnih medija, čiji je upadljiv izostanak svih ovih meseci bio više nego dovoljan dokaz da su Evropa i Zapad bili spremni da žrtvuju jedan evropski narod zarad profita svojih kompanija, onda ćemo znati da se nešto zbilja promenilo.

Ali čak i ako jeste, ne treba biti naivan pa poverovati da zapadne nomenklature to rade zato što žele bolje dane napaćenom i zlostavljanom srpskom narodu.

Eventualno, to može da znači samo da su odlučili da se otarase jednog nezgodnog svedoka, čije su sociopatske i karakterne osobine počele da ugrožavaju njihove planove, i da pronađu nova lica u redovima neke nadolazeće elite, koja bi bila malo mudrija i sofisticiranija, ali podjednako spremna da proces započet sa Vučićem dovedu do samog kraja.

Našeg kraja.

Piše: Antonije Kovačević Foto: ATA Images