Nisu mi baš jasni Srbi koji, s jedne i druge strane Drine, likuju nad presudom Dodiku, ne shvatajući da je to, koliko god voleli / ne voleli Milu, ujedno i presuda celom jednom narodu.
Ne mislim pritom samo na srpski, iako se naivnima možda tako učinilo, nego i na druga dva konstitutivna naroda BiH, bošnjački i hrvatski, koji su ovom odlukom, svi skupa, faktički svedeni na afrička plemena sa početka 20.veka, pre početka borbe protiv kolonijalizma.
Jer visoki predstavnik Šmit, čije se ime savršeno uklapa u taj naci-kolonijalni okvir (možda bi jedino Kriger bolje pasovalo), nije ništa drugo nego šerif koji sebi daje pravo da donosi zakone mimo Ustava i Dejtona, sudi, presuđuje i određuje ko u Bosni, nekad ponosnoj, sme da se bavi politikom, a ko ne.
Onim Bošnjacima i Hrvatima koji su se možda naivno poradovali da ih ovo stavlja u privilegovan položaj samo da priopćim jedan scenario do koga bi vrlo lako moglo doći u skorijoj budućnosti…
Zamislite sada da, u skladu sa razvojem situacije u globalnim okvirima, za sledećeg Visokog predstavnika, a po Trampovoj liniji, dođe neki Amer iz Teksasa, dakle pravi pravcati šerif a ne ovaj nemački fejk, koji će raditi sve suprotno onome što su radili njegovi prethodnici, od Ešdauna pa nadalje…
Dakle krenuti u otvoreni rat sa bošnjačkim i hrvatskim izabranim predstavnicima u vlasti, suditi im, smenjivati ih, lupati im sefte i šamare…
I što je najbolje, do ovog scenarija vrlo lako može da dođe, da ne kažem da je posle onog glasa Amerike u UN protiv Ukrajine a za Rusiju, u svetskoj politici – sve moguće!
I, šta ćemo tad?
Šta će svi oni koji sada seire nad Dodikovom sudbinom kada dođu po njih, a ne bude nikoga da digne glas? Ako ne iz ljubavi i zbog nacionalne pripadnosti, a ono iz principa.
Za svakog normalnog Srbina, Bošnjaka i Hrvata, bez genetski urođenog podaničkog / ropskog mentaliteta, ovakva situacija je neodrživa i mora hitno da se menja.
Bosna i Hercegovina mora skinuti lance i jaram i prestati da bude poslednja kolonija na planeti, čija većina problema potiče upravo iz tog kolonijalnog statusa, koji ne dozvoljava nijednom od tri naroda da artikuliše svoje interese.
A njeni narodi moraju, bez tutora i gubernatora, naći zajednički interes i put, ne kao cinkaroši Više sile, nego kao tvorci sopstvene sudbine, slobodni i dostojanstveni.
Tekst: Antonije Kovačević Foto: Borislav Zdrinja