MEĐU NAJBOLJIM MLADIM NAUČNICIMA SVETA: Radovi Andrije iz Subotice menjaju kako razumemo ljudski mozak!

U Subotici i na Paliću, među dragim ljudima, rastao je mladi Andrija Sente. Rastao je sa snovima koji će ga odvesti daleko. Danas, kada ima samo 31 godinu, on je inspiracija i mladim i starijim naučnicima, naučnik čiji rezultati istraživanja, kojima je svakodnevno posvećen u Laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembridžu – menjaju tokove svetske nauke.

Nedavno je, u Stokholmu, tokom prestižne Nedelje posvećene Nobelovoj nagradi, dr Andrija Sente primio nagradu koju časopis „Sajens“ (Science) i Institut „Sajens Lajf Lab“ (Science Life Lab) dodeljuju mladom naučniku za izuzetna naučna otkrića i inovacije u oblasti bioloških nauka koje su na dobrobit zajednice. Reč je o jednom od najznačajnijih priznanja za mlade istraživače. Ova nagrada nije samo priznanje njegovom talentu, već i potvrda njegovog revolucionarnog doprinosa istraživanju GABA-A receptora, ključnih molekula mozga odgovornih za naše misli, osećanja i neurološko zdravlje. On mikroskopom „čita“ tajne ponašanja ljudi.

-Najveći izazov bio je prikazati strukturu GABA-A receptora u rekordnoj rezoluciji. Obrada ovih slika i dalje je složen proces, jer se one snimaju uz nisku dozu elektrona kako bi se očuvala molekularna struktura proteina. Zbog niske doze elektrona signal u slikama je slab, pa je za rekonstrukciju strukture proteina često potrebno prikupiti nekoliko miliona različitih snimaka – skromno kaže Andrija dok objašnjava kako su njegova tri naučna rada, objavljena u vodećim naučnim časopisima, pomerila granice razumevanja ovog molekula.

Andrija je završio OŠ „Miroslav Antić“ na Paliću i Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Subotici, a potom Medicinski fakultet na Kembridžu. Doktor je prirodnih nauka, a uža struka su mu neuronauke i strukturna biologija. Još kao student prve godine pridružio se istraživanjima i već tada objavio naučni rad kao glavni autor što je retkost u naučnom svetu. Njegova doktorska disertacija o GABA-A receptorima, proglašena najboljom od Britanskog društva za neuronauke, postavila je temelje za njegova dalja istraživanja.

-Nauka mi nije samo profesija, već način života. Budim se i zaspim s idejama, a najveći izazov je postaviti pravo pitanje i biti sopstveni najstroži kritičar – kaže Andrija.

Jedan od tih radova iz 2020. proglašen je za jedno od deset najvećih naučnih otkrića godine prema časopisu „Priroda“ (Nature). U sledećem, dve godine kasnije, otkrio je nove varijante GABA-A receptora.

PROČITAJTE VIŠE:

-Svaki od novootkrivenih receptora ima neka specifična svojstva. Na primer, razlikuju se po tome na koje su lekove osetljivi ili u kom delu ćelije se nalaze – objašnjava dr Sente.

Treći članak, koji je trenutno na recenziji, prvi put prikazuje receptor u procesu nastajanja, pružajući uvid u mehanizme koji objašnjavaju raznolikost u strukturi i funkciji GABA-A receptora.

Njegovo istraživanje ne samo da otkriva strukturalnu raznolikost receptora već i pruža uvid u njihove specifične uloge u mozgu. Ovi molekuli oblikuju naš svakodnevni život – od odlučivanja koji će signali biti oslabljeni u mozgu do reagovanja na lekove za smirenje, nesanicu ili depresiju.

-Razumevanjem ovih mehanizama, možemo razviti bolje terapije s manje nuspojava – dodaje Andrija s nepokolebljivim entuzijazmom.

Njegov istraživački rad danas uključuje upotrebu najmodernije tehnologije u Laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembridžu, gde koristi kriogenu elektronsku mikroskopiju da bi zamrznuo molekule u trenutku „života“ i stvorio njihove trodimenzionalne modele. Trenutno, u Londonu, radi na razvoju novih metoda koje omogućavaju posmatranje proteina u mozgu bez biohemijske izolacije, uz pomoć veštačke inteligencije.

-Veštačka inteligencija je preokrenula nauku naglavačke, pa tako i biologiju – ističe Andrija dok opisuje kako tim naučnika razvija inovativne tehnike koje će omogućiti još preciznija otkrića.

Njegov rad simbolizuje strast, istrajnost i posvećenost – osobine koje su ga izvele iz male zajednice u Subotici na svetsku scenu. Dr Andrija Sente nas podseća na to da granice ne postoje kada se snovi spoje sa strašću i trudom. Njegova dostignuća nisu samo koraci napred za nauku, već i svetionik nade za sve mlade koji sanjaju da svet učine boljim mestom.