Kad ulazite u gradić Jackson na severu Kalifornije imate taj neodoljiv utisak kao da ste upravo upali na snimanje TV serije “Twin Peaks” Dejvida Linča. Scenografija je već postavljena i svi samo na Vas čekaju…
Tu su jednospratne kućice pastelnih boja koje se ređaju se u nizu, sa zvučnika lokalnog radija odzvanja neka melanholična muzika, a kitnjasti kaubojski fontovi krase radnjice u glavnoj ulici… Svaka druga nudi zlato – glavni lokalni proizvod još od polovine 19.veka, kada su grad osnovali kopači sjajne rude koji su se ovde sjatili iz celog sveta.
A na svakoj trećoj okačena visi – srpska zastava! U Jacksonu žive najstariji američki Srbi, oni sa dna kace, zapravo njihovi potomci, koji broje unazad već petu, šestu generaciju lokalaca čija prezimena završavaju na “ić”, zapravo na “ich”, po američki.
DA SE ZNA ČIJA JE PEKARA: Nemanja Živanović je četvrta generacija pekara u svojoj porodici
Njihove askurđele i čukundedove je vest o američkoj Zlatnoj groznici zatekla po vrletima Crne Gore i Hercegovine, odakle su u platnene zavežljaje skupili ono malo jada što su imali u trošnim kamenim kućama i krenuli na dalek put koji se činio kao da je bez kraja. Mnogi ga nisu preživeli, skapali su na brodovima od skorbuta i groznice.
One koji su se dokopali severa Kalifornije dočekao je mučan i težak život. Stradali su prvo pod otvorenim nebom, od bandi pljačkaša koje su im otimale blistave kamenčiće koje su uspevali da skupe po obližnjim brdima i potocima. Zlata je bilo mnogo, pa su mu lihvari/nakupci stalno obarali cenu.
Kad bi razmenili svoju muku za dolare, nije ostajalo za Bog-zna kakav život. Više ubogo preživljavanje… A onda je zlato od avanture preraslo u biznis, pojavile su se kompanije, otvoreni su rudnici, bolje reći paklene jame, u kojima su svoje kosti često ostavljali i naši zemljaci. Ko bi preživeo jame, umirao bi na površini, od trovanja prašinom i isparenjima. Prosečan životni vek je bio jedva nešto preko 20 godina. Na surov način su shvatili suštinu one izreke koja im je ostala u ušima još iz starog kraja…
Nije zlato sve što sja!
U jednom trenutku postali su svesni da ih je jurnjava za zlatom i dolarima obezljudila, da su postali lutajuće duše bez korena i smisla, pa su mladom svešteniku koji je došao iz San Franciska da krsti dete jednome od njih predložili da naprave crkvu.
Baš na brdu koje je gledalo na dva rudnika u kome su te duše gubili. Sveštenik je prihvatio predlog, preselio se u Jackson i sa njima zajedno sagradio crkvu na brdu. Posvetio je Svetom Savi Nemanjićkom. I ostao da u njoj služi, da sa njima deli dobro i zlo.
VRATIO VERU MEĐU LJUDE KOJI SU JURILI ZA ZLATOM: Sveti Sevastian (Dabović)
Godina je bila 1893, a sveštenik se zvao Sevastijan Dabović, koga danas slavimo i spominjemo kao Svetog Sevastijana, prvog srpskog sveca koji je rođen daleko od rodne grude, van granica Srbije i bivše Jugoslavije (kanonizovan 2007.) Sevastijan je nastavio da bodri i blagosilja svoje parohijane sve do pred samu smrt (upokojio se 1940. u manastiru Žiča).
Bio je tu i kada je 1922.godine 11 srpskih rudara ostalo živo zakopano u u najvećoj rudarskoj nesreći u Americi do tog doba (47 poginulih), u rudniku Argonaut, čije okno gleda na crkvenu portu.
Rudnici su odavno zatvoreni, ali su u Džeksonu ostali da žive ponosni naslednici tih nekadašnjih Srba rudara, koji možda ne govore najbolje srpski, ali odlično pamte ko su i odakle su ovde došli njihovi preci.
A svakog 7.januara, na pravoslavni Božić, potrude se da za njih i njihovo poreklo čuje cela Amerika i još pola sveta… Tada izađu u centar Džeksona i pripucaju iz svog lakog naružanja koje im se zatekne u kući. Da se zna kad Srbi slave!
SVI ČUJU KAD SRBI SLAVE: Nemanja Živanović kraj fotografije jedne od Božićnih proslava u Džeksonu
I to, za divno čudo, nikome u ovom gradu ne smeta. Jer svi vole Srbe, i jedva čekaju da posle rafala počne njihovo slavlje, po rečima sugrađana najveće i najbolje koje postoji u Džeksonu. Što je najbolje objasnio jedan čikica sa kaubojskim šeširom koga smo sreli ispred pekare Srbina Nemanje Živanovića (vidi sliku), rečima:
“Kad Srbi slave, svi su dobrodošli. Malo zapušiš uši dok ne prođe, a posle svi idemo da pijemo rakiju! ”
E, baš o tim Srbima iz Džeksona govori ova reportaža…
NASTAVAK SLEDI: U drugom delu reportaže pogledajte i poslušajte kako je sagrađena prva srpska crkva u Americi, i kako je njen sveštenik postao prvi srpski svetac koji je rođen daleko od rodne grude…
AUTOR: Antonije Kovačević MONTAŽA: Dejan Stamenković (Dreams Production)
Za više ekskluzivnih intervjua i zanimljivih reportaža iz života srpske i balkanske dijaspore u SAD i širom sveta zapratite naš YouTube kanal Serbian News USA jednim klikom na OVAJ LINK!
NIŠTA BEZ ŠLJIVOVICE: Bo Gilman se ponosi poreklom svoje majke