ISPUNJEN ZAVET IGUMANIJE: Na imanju kod kod Brčkog niče metoh Pećke patrijaršije! (FOTO)

Priča o igumaniji Fevroniji koja je zajedno sa sestrinstvom obnovila Pećku patrijaršiju pomerila je granice i spojila pripadnike Srpske pravoslavne crkve širom regiona.

Igumanija Fevronija (Božić) zajedno sa rođenom sestrom monahinjom Julijanom (Božić) poreklom iz Brčkog, u nasledstvo Pećkoj patrijaršiji 2010. godine ostavila je deset dunuma zemlje na prostoru Sandića pored Brčkog, a razrešenje spora pokrenutog 24.04.2017. godine zbog troje naslednika, koji već decenijama žive u Americi i još uviek se nisu odrekli imovine, traje i danas.

ALOonline kontaktirao člana Konzervativnog kluba iz Brčkog Miloša Subotića i protojereja-stavrofora Miodraga Tošića, arhijerejskom namesniku brčanskog, koji je dao na uvid pismo Episkopa zvorničko-tuzlankog, na čiju adresu je stigao pismeni blagoslov Kabineta Patrijarha Srpskog, nakon otvorenog pisma meštana Gredice I koji su na ovaj način želeli ubrzati sam proces.

OTVORENO PISMO

Meštani Gredice I, u kojoj se nalazi imanje, otvorenim pismom obratili su se predstavnicima crkve, čak i samoj Patrijaršiji, predstavnicima vlasti te srpskim skupštinskim strankama u Brčkom, u nadi da će na obećanom zemljištu biti izgrađen duhovni spomen srpskog naroda u Posavini.

–Razlog zbog koga se Vama obraćamo sa ovim pismom je naše nastojanje da ne dozvolite da to ostane samo zemljište u vlasništvu Pećke patrijaršije, koje će zarasti i biti odlagalište smeća. Bili bismo srećni, kada bi se svi zajedno potrudili da tu bude jedan centar zdravog duhovnog okupljanja srpskog naroda u Brčkom, sa nekim vidom kulturnog sadržaja, možda neka vrsta parka, koji bi nosio ime monahinje Fevronije i Julijane, možda neka vrsta male crkvene ekonomije, neki otvoreni amfiteatar gde bi se recitovale pesme, izvodile predstave, slušali guslarski nastupi, gledala umetnička društva ili bilo kakav drugi sadržaj, a koji bi doprinio duhovnom i kulturnom uzdizanju srpskog naroda u Brčkom – deo je otvorenog pisma meštana Gredice I.

NASLEDNICI IZ DALEKE ZEMLJE

Odgovor na otvoreno pismo, stigao je direktno iz Kabineta Patrijarha Srpskog, Episkopu zvorničko-tuzlanskom, što je potvrdio arhijerejski namesnik brčanski protojerej-stavrofor Miodrag Tošić, te su meštani ovim putem dobili blagoslov u svom naumu da zemljište pretvore u centar zdravog duhovnog okupljanja srpskog naroda u Brčkom.

Najveći problem u razrešenju ovog spora, kako navodi Subotić, su tri naslednika iz Amerike sa kojima su kontakti nakon smrti njihove majke zastareli. Uprkos tome, uspeli su im poslati mejlove, na koje još uvijek nisu dobili adekvatan odgovor.

– Najveći problem sada je daljina, jer svi ostali naslednicu odrekli su se svog dela imovine. Još uvijek nije formulisano šta bi se tačno gradilo. Plan je da na tom zemljištu bude izgrađen duhovno-kulturni centar, ali pored toga ideja je da tu bude i samoodrživi centar, u vidu izletišta, bungalova za spavanje, gde bi deca sa Kosova i Metohije mogla doći i prespavati – priča Subotić.

NAZIRE SE EPILOG

Zavet igumanije Fevronije i monahinje Julijane, na nesreću kako meštana Gredice I, tako i svih pripadnika SPC, još nije dobio svoj srećan kraj.

Uprkos blagoslovu pristiglom od strane Kabineta Patrijarha Srpskog i volji meštana, naslednici iz daleke Amerike i dalje predstavljaju problem u razrešenju ovog spora.

KO JE BILA IGUMANIJA FEVRONIJA

Fevronija, rođena Petra Božić iz mesta Sandići kod Brčkog provela je 55 godina kao stub jednog od najvećih duhovnih žarišta srpskog naroda, Pećke patrijaršije. Na spomen igumanije niko ne ostaje ravnodušan, a razlog toga su nadaleko pripovedane priče, o hrabrosti, časti i uzvišenom dostojanstvu njene svetosti.

Fevronija se upokojila tiho, onako kako je i živela u 95. godini, a samo pet godina pre smrti 2010. godine uradila je ono što će je vinuti u istoriju i po čemu će ostati upamćena kao herojina svog rodnog kraja. Naime, zajedno sa rođenom sestrom monahinjom Julijanom odlazi kod notara gde su otvorenog srca Pećkoj patrijaršiji u amanet ostavile 10 dunuma zemlje.

Igumanija poznata po “dragocenim riječima“, ostala je upamćena i po još dragocenijim delima.

USTOLIČENJE IGUMANIJE

Godine 1960. po blagoslovu tadašnjeg patrijarha Vikentija (1890-1958), ustoličena je za igumaniju Pećke patrijaršije, zajedno sa mladim sestrinstvom većinski poreklom iz okoline Brčkog, koje će započeti novu eru preporoda ovog svetišta.

Početak je bio težak, u zaboravljenoj i od sveta otuđenoj Patrijaršiji zatekle su nekolicinu monaha i monahinja sa „džakom ucrvalog brašna i vrećom prokrijalog krompira“. Sve što se potom dešavalo ispisalo je istoriju Pećke patrijaršije, sa igumanijom Fevronijom na čelu.

“NEĆU ŽIVA ODAVDE“

Fevronija je kompletno bivstvo posvetila Bogu i domu kojem je ostala verna sve do poslednjeg izdisaja, Pećkoj patrijaršiji, za koju je govorila da je živa napustiti neće.

Patrijaršiju je zadesila strašna tragedija 1981. godine, u nemilosrdnom požaru stradao je veći dio manastira, a zahvaljujući hrabrosti igumanije dio bogate zbirke manastirske riznice je spasen. Zatočena u raljama plamena, Fevronija je kroz prozorsko okno izbacila sve knjige i relikvije, ne misleći na svoj život, koji je na svu sreću spasen od strane monaha manastira.

S VEROM U BOGA KROZ TEŠKA VREMENA

Pećka patrijaršija prkosila je oholim vremenima, promenama vlasti i tragičnim periodima stradanja srpskog življa s kraja 20. i početka 21. veka na Kosovu i Metohiji.

Sestre Fevronija i Julija, nisu jedini članovi porodice koji su život posvetili Bogu. Pored tetke, strine, tetka, daljih i bližih rođaka, majka Marija živjela je 23 godine zajedno sa ćerkama Fevronijom i Julijanom u Pećkoj patrijaršiji.

Unuk monahinje Marije, govorio je o njenoj svetosti i veličini koju je kako on navodi jedne prilike posetio i sam Josip Broz Tito.

Zlokobna vremena zadesila su srpski narod, a sa njim i njegove najveće svetinje. Vojnici KFOR-a su došli tih kobnih godina da evakuišu sestrinstvo. Igumanija Fevronija im se usprotivila i rekla „Čitav život je Majka Božija nas čuvala, kako sada ja da ostavim Nju. Vi idite ja neću.“.

Ove reči ostale su uklesane u srpsku istoriju stradanja, kao okosnica i svetionik ohrabrenja svim budućim naraštajima. Igumanija je ostala u Božijem domu, zajedno sa ostatkom vernog sestrinstva, zahvaljujući kojima je Pećka patrijaršija poživela u svoj svojoj svetosti i sjaju sve do danas.

Optimistični vremenski rok, uliva nadu i vraća vjeru da će igumanijin zavet biti obestinjen i tako ulepšati život meštana Gredice I i okoline Brčkog, ali i svih vernika i pripadnika Srpske pravoslavne crkve, sa sećanjem na monahinju Julijanu i njenu svetost mati Fevroniju Pećku.