SRBIJA DOBIJA SVOJ PRVI SATELIT: Lansiranje „Mozaika“ 2025. godine, istraživaće ovu naučnu misteriju!

Srbija bi u prvoj polovini 2025. godine trebalo da lansira svoj prvi satelit „Mozaik“, koji će se u orbiti zadržati dve godine.

U „prtljagu“ će nositi dva instrumenta, jedan namenjen snimanju Sunca u rendgenskom zračenju i to tokom očekivanog maksimuma Sunčeve aktivnosti u njegovom ciklusu koji traje oko 11 godina. Drugi je kamera namenjena za optičko snimanje Zemljine površine, i naravno Srbije. Tako će naš satelit dati prve snimke naše zemlje iz svemira.

U razgovoru, prof. dr Luka Popović, direktor Astronomske opservatorije Beograd, otkriva da će radi se o malom satelitu, takozvani KjubeSat (CubeSat), koji ima uobičajeno ima kockasti oblik dimenzija oko 10 tak centimetara u visini, širini i dužini.

Razradili smo idejni projekt koji zahteva da satelit bude sastavljen od tri jedinice (3U) i da težina bude do oko 5 kilograma – kaže Popović. – Razlog što se radi sa takvim jedinicama je standardizacija kod izrade malih satelita kako bi i lansiranje bilo jednostavnije. Oni se pakuju u rakete koje mogu da ponesu više ovakvih satelita odjednom do orbite oko Zemlje. Cilj misije je da ispita visokoenergetsko zračenje u maksimumu aktivnosti, a koje se ne može meriti sa Zemljine površine, pošto je (na sreću po živi svet na Zemlji) ono apsorbovano u zemljinoj atmosferi. Pored toga ispitivaćemo i koliko Sunčevo zračenje utiče na dugovečnost ovakvih satelita i njegovu funkciju, što do sada nije dovoljno ispitano.

Satelit se šalje u nisku orbitu oko Zemlje, a plan je da to bude prvoj polovini 2025. godine – kažu sagovornici. – Srbija je, ipak, jako daleko od toga da ima svoj lansirni sistem, pa će ovaj deo biti praktično kupljen kao usluga od najboljeg ponude. U Evropi to može biti Francuska, Rusija, a izvan granica našeg kontinenta tu uslugu nude i Kina, Indija, SAD i još neke države. Ideja da se pronađe najbolja ponuda za lansiranje, što može biti i kroz projekte saradnje sa inostranim partnerima i slično. Konkurisali smo za projekat bilateralne saradnje sa Kinom, sa kolegama koji se bave kosmičkim tehnologijama. Ako bude mogućnosti za lansiranje ovog satelita u okviru slične saradnje iskoristićemo je.

Sagovornik ističe da jedan ovako složen poduhvat zahteva multidisciplinarni tim. Čine ga astronomi i matematičari sa Astronomske opservatorije i Matematičkog fakulteta, inženjeri sa Mašinskog fakulteta i fizičari sa Instituta za fiziku.

Tim vođen profesorom Dušanom Marčetom sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta je uradio prvu fazu koja se sastoji u osmišljavanju naučnog cilja i određivanju potrebnih tehničkih osobina satelita – navodi profesor Popović. – Projekat, odnosno satelit ima radni naziv MOZAIK ( kao skraćenica od engleskog „Multpurose Academic Cubest“ – višenamenski akademski kjubisat). U drugoj fazi očekujemo da se više uključe inženjeri sa Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta, a ideja je da budu uključeni i doktoranti iz ovih oblasti.

Prema rečima prof. dr Milana Stojanovića, prosečni životni vek ovakvih satelita je oko dve godine. Obzirom da bi „Mozaik“ trebao da bude u orbiti za vreme maksimuma Sunčeve aktivnosti moguće da boravak u orbiti bude i kraćeg veka.

No bez obzira na dužinu života ovog satelita, najbitnije je da svi instrumenti rade i da imamo dobru komunikaciju sa satelitom, pošto je ovo ujedno i eksperiment kojim će se ispitivati uticaj Sunčevog zračenja na satelit i njegovu stabilnost – ističe dr Stojanović. – Aktivnost Sunca nekada može biti takvog obima da može delimično ili potpuno onemoguće satelita. Nadamo se da će podaci sa ove misije doprineti boljem razumevanju rada satelita u vreme maksimuma Sunčeve aktivnosti.

Astronomska opservatorija „Beograd“ je nedavno, po dolasku novog direktora, dve nove stručno istraživačke jedinice. Prva je namenjna za kosmička istraživanja i tehnologije, a druga za Sunčevu aktivnost, klimatske promene i svetlosno zagađenje.

Cilj novosnovane jedinice za kosmička istraživanja i tehnologije na Astronomskoj opservatoriji nije samo izrada ovog satelita, već i razmena znanja sa drugim zemljama u vezi izrade satelita, postavljanje osnova u ovim tehnologijama u našoj zemlji, i potencijalno postavljanje temelja za buduću kosmičku agenciju u Srbiji – objašnjava profesor Stojanović. – Nijedna zemlja nije započela svoja kosmička istraživanja u oblasti satelitskih tehnologija lansiranjem velikih satelita, tako da smo sigurni da će ovaj satelit doneti ogromno iskustvo i znanje u ovoj oblasti kako bismo kasnije mogli da radimo i na izradi i lansiranju većih satelitima.

On naglašava da je veoma bitno savladati sve korake koji se odnose na izradu i lansiranje, kao i deo komunikacije sa satelitima, što svakako uvodi Srbiju u red zemalja koje imaju određen vid aktivnosti u oblasti kosmičkih istraživanja i tehnologija.