Sjedinjene Američke Države danas obeležavaju 250 godina od usvajanja Deklaracije o nezavisnosti, dokumenta kojim je 4. jula 1776. godine rođena jedna od najuticajnijih država sveta.

Na taj dan predstavnici 13 britanskih kolonija usvojili su Deklaraciju o nezavisnosti i zvanično prekinuli političke veze sa Velikom Britanijom, dok je rat za nezavisnost još trajao. Dokument je nastao u radu odbora koji su činili Tomas Džeferson, Džon Adams, Bendžamin Frenklin, Robert Livingston i Rodžer Šerman, a upravo se Džeferson smatra njegovim glavnim autorom.

Deklaracija je u istoriji ostala upamćena po čuvenoj rečenici da su „svi ljudi stvoreni jednaki“ i da imaju neotuđiva prava, među kojima su život, sloboda i težnja ka sreći. Ove ideje postale su temelj američke demokratije i inspiracija brojnim pokretima za slobodu širom sveta.

Dan kada cela Amerika stane

Dan nezavisnosti jedan je od najvažnijih američkih praznika. Širom zemlje organizuju se parade, koncerti, porodična okupljanja, roštilji i spektakularni vatrometi, dok se kuće, ulice i javne zgrade ukrašavaju američkim zastavama u crvenoj, beloj i plavoj boji. Pored toga tradicionalno nebom leti gomilu aviona.

Tradicionalno se konzumiraju hot-dogovi, hamburgeri i kukuruz sa roštilja, a prema podacima Nacionalnog saveta za hot-dogove i kobasice, Amerikanci za Dan nezavisnosti pojedu više od 150 miliona hot-dogova – dovoljno da se njima nekoliko puta spoji Vašington sa Los Anđelesom.

Zanimljivost je i da je Džon Adams smatrao da bi Dan nezavisnosti trebalo da se slavi 2. jula, kada je Kongres izglasao odluku o odvajanju od Britanije. Međutim, istorija je zapamtila 4. jul, dan kada je usvojen konačan tekst Deklaracije.

Još jedna istorijska zanimljivost jeste da su dvojica predsednika i potpisnika Deklaracije – Tomas Džeferson i Džon Adams – preminuli istog dana, 4. jula 1826. godine, tačno pola veka nakon proglašenja nezavisnosti.

Tramp u centru proslave

Centralnu ulogu na ovogodišnjem obeležavanju ima predsednik Donald Tramp, koji će se obratiti građanima na Nacionalnoj aleji u Vašingtonu uoči velikog vatrometa.

Dan ranije govorio je ispred planine Rašmor u Južnoj Dakoti, gde je upozorio na, kako je rekao, „komunističku pretnju“ u Sjedinjenim Državama.

„Amerika nikada neće biti komunistička zemlja“, poručio je Tramp, povezujući svoju poruku sa kritikama progresivnog krila Demokratske stranke i ponavljajući oštar stav prema ilegalnim migracijama.

Istovremeno, pojedine manifestacije širom zemlje morale su da budu prilagođene zbog visokih temperatura. U Vašingtonu je privremeno zatvoren Veliki američki državni sajam, dok su neke parade otkazane ili skraćene zbog ekstremne vrućine.

Uprkos tome, očekuje se da će milioni Amerikanaca večeras izaći na ulice, trgove i parkove kako bi vatrometom, muzikom i tradicionalnim okupljanjima obeležili četvrt milenijuma postojanja svoje države.

OSTALE TEME:

LOPOV SA MORALOM: Ukrao auto, shvatio da je unutra dete, pa se vratio da izgrdi majku – a onda je usledio šok!

KUSTURICA NA METI AMERIČKOG GIGANTA: Čuveni Bruinsi nude milione košarkaškom supertalentu!

OD ZLOSTAVLJANOG PSA DO SVETSKOG HEROJA: Cunami je preživeo pakao, a danas spasava ljudske živote iz ruševina širom planete! (VIDEO)

SLAVLJE U SARAJEVU ZAVRŠENO TRAGEDIJOM: Tokom fudbalske euforije i slavlja pobede BiH, mladić pao sa krova vozila i preminuo od posledica pada!

SRPSKA SRAMOTA U ČIKAGU: Policija i privatne „gorile“ na Skupštini SNO, spisak članova ukraden, a izbore obeležili sukobi klanova! (VIDEO)

Izvor: Serbian Times Foto: iStock

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *