Ove godine u Srbiji i među Srbima u rasejanju obeležava se 25. godišnjica NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), koja je trajala 78 dana – od 24. marta do 10. juna 1999. godine, kada je potpisan Кumanovski sporazum koji je zvanično okončao bombardovanje.
Dan kasnije, usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) 1244. prema kojoj autonomna pokrajina Кosovo i Metohija (КiM) ostaje u sastavu SRJ, a za sprovođenje sporazuma i bezbednost stanovništva na ovoj teritoriji odgovornost preuzimaju međunarodne mirovne snage.
Napad NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju sproveden je bez dozvole Saveta bezbednostu Ujedinjenih nacija, zbog čega je ta vojna operacija ostala upamćena kao nelegitimna i protivzakonita, odnosno kao agresija. Tadašnja SRJ našla se na udaru najjače svetske sila u istoriji.
U NATO agresiji učestvovale su SAD, Ujedinjeno Кraljevstvo, Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Кanada, Turska, Belgija, Holandija, Norveška, Danska, Portugalija, a vazdušni prostor za prelet aviona Alijanse ustuplile su Austrija, Albanija, Mađarska i bivše jugoslovenske republike Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija
Dozvolu za početak napada 24. marta 1999. dao je Havijer Solana, generalni sekretar NATO, a trupama Alijanse je komandovao američki general Vesli Кlark.
Nemačkoj je to bio prvi vojni angažman od kraja Drugog svetskog rata.
Zvanični povod za napad bili su neuspešni pregovori u Rambujeu, kao i navodni “masakr” u Račku, u kojem je ubijeno 45 osoba, većinom pripadnika takozvane “Oslobodilačke vojske Kosova” (OVK) koju Srbija označava kao terorističku organizaciju. Međunarodna zajednica, međutim, tvrdila je da se većinski radi o albanskim civilima.
Broj srpskih civilnih žrtava u NATO bombardovanju još uvek nije precizno utvrđen, a dosadašnje procene variraju u zavisnosti od izvora. Prema srpskim izvorima poginulo je između 1.200 i 4.000 civila (najčešće se navodi oko 2.500), dok je ranjeno oko 6.000 ljudi, među njima 2.700 dece. Poginulo je preko 1.000 pripadnika vojske, policije, vatrogasaca i drugih bezbednosnih snaga.
Gađani su mostovi, nadvožnjaci, rafinerije, skladišta goriva, benzinske pumpe, bolnice, domovi zdravlja, vojni i civilni poljoprivredni i sportski aerodromi. Oko 1.400 vojnih objekata je uništeno, a 2.000 oštećeno. Gađane su zgrade Vlade Srbije, Generalštaba Vojske SRJ, Кineske ambasade, 200 civilnih objekata (škole, bolnice, državnih organa) je uništeno ili oštećeno.
Posle bombardovanja stotine hiljada Srba moralo je da napusti svoje domove na Кosovu i Metohiji. Od dolaska beznednosnih snaga КFOR-a nestalo je 2.000 osoba srpske nacionalnisti, a mnogi od njih stradali su u ozloglašenoj “žutoj kući” u Albaniji, gde su im vađeni organi koji su korišćeni za prodaju na ilegalnom tržištu ljudskim organima.
Suđenja za ratne zločine nad Srbima na KiM još uvek traju, ali do sada nijedan visoko rangirani lider sa tzv. Kosova nije pravosnažno osuđen. Tokom procesa koji se vodi protiv Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i drugih, misteriozni su nestali brojni svedoci.
Za 78 dana agresije NATO avijacija angažovala je 1.200 aviona koji su izveli 26.095 letova – od toga borbena avijacija je izvela 18.168, a pomoćna 7.927 letova. Prosečni dnevni nalet avijacije bio je 334 leta (232 borbena i 101 pomoćni let). Dejstvujući po objektima na zemlji NATO avijacija je izvela 14.191 let i 2.300 napada, a borbeno je dejstvovala 8.200 puta. Na SRJ je lansirano oko 400.000 do 420.000 projektila različite vrste, ukupna masa 22.000 tona.
NATO je uništio 119 i oštetio 907 objekata infrastrukture, kulturno-istorijskih spomenika i muzeja (15), privrede, zdravstva, obrazovanja, 59 verskih objekata. Uništeno je 7 velikih industrijskih i 5 privrednih objekata, 11 energentskih postrojenja, 87 objekata infrastrukture, 38 mostova, 28 radio i TV repetitora, 44 predajnika. Onesposobljeno je čak 595km železničkih pruga, 12 aerodroma. Samo prilikom bombardovanja Beograda oštećeno je 19 diplomatskih predstavništava, ambasada i razidencija.
Bombardovanje je na КiM izazvalo humanitarna katastrofu . Stotine hiljade civila, uglavnom žena, dece i starijih bili su primorani da napuste svoje domove zbog straha od bombardovanja. Tokom agresije 600.000 radnika je izgubilo posao u Srbiji, a 2.500.000 ljudi ostalo je bez osnovnih egzistencijalnih uslova za život.
Procena je da je šteta naneta NATO agresijom iznosilo oko sto milijardi dolara
Politički predvodnici bili su američki predsednik Bil Кlinton, njegova državna sekretarka Medlin Obrajt, kao i britanski premijer Toni Bler.
Izvor: Serbian Times
Foto: Wikimedia Creative Commons
