Na sinoć zatvorenom biračkom mestu br. 56 u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu (dijaspora u Americi je glasala dan ranije, zbog vremenske razlike), ubedljivu pobedu je ostvarila lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, koja je osvojila 215 glasova, ili 53,09% izašlih birača.

Na drugom mestu je koalicija „Srbija protiv nasilja“, za koju je glasalo 132 glasača (32,59).

Daleko ispod bile su ostale liste, ovim redom: Miloš Jovanović – Nada za Srbiju, 16 glasova, „Dobro jutro Srbijo“ (Saša Radulović DJB-Boris Tadić SDS-Ana Radulović Otete bebe) 14 glasova, Mi – Glas iz naroda (Dr Branislav Nesterović), 12 glasova, Zavetnici i Dveri – 7 glasova, Narodna stranka (Vuk Jeremić) 7 glasova, Ivica Dačić – Premijer Srbije 1 glas, SVM 1 glas.

Ostale liste nisu osvojile nijedan glas, a u glasačkoj kutiji je bio jedan nevažeći listić.

Od ukupno upisanih 539 birača na izbore je izašlo 406, što je 75,4%.

NA BIRAČKOM MESTU KOREKTNA ATMOSFERA IZMEĐU VLASTI I OPOZICIJE

Generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović je u izjavi za Serbian Times istakao da su ovi izbori bili najposećeniji do sada kada je u pitanju američka dijaspora pod jurisdikcijom njegovog Konzulata.

– Ovo je do sada najveće interesovanje za izbore u Republici Srbiji otkako se oni sprovode u Čikagu, čime možemo samo da budemo zadovoljni.

Na pitanje da li su izbori protekli u fer atmosferi, on je istakao da nije bilo problema.

-Imali smo posmatrače iz nekoliko koalicija. Radili smo zajedno i sve je proteklo u veoma korektnoj atmosferi, punoj uvažavanja.

Opozicioni kontrolori Miljan Bošković iz liste “Dobro jutro, Srbijo” i Aleksandar Acić iz pokreta “Srbija protiv nasilja” složili su se da se glasanje odvijalo u najboljem redu, ali su obojica ukazala na nepravilnosti koje se tiču ljudi koji nisu bili upisani u birački spisak:

-Nije bilo nikakvih neregularnosti, ali smo sa žaljenjem konstatovali dva slučaja administrativnih propusta, gde ljudi nisu bili upisani u birački spisak ovde u Čikagu nego su ostali na spisku glasača u Srbiji , ističe Acić, dok njegov kolega Bošković dodaje:

-Ne znamo da li je to greška nadležnih organa u Srbiji ili ovde u Čikagu, ali smo uložili primedbu.

GLASAČI: DIJASPORA MORA DA DOBIJE POSLANIČKA MESTA U SKUPŠTINI

Glasači koje smo intervjuisali na licu mesta veruju da njihovi glasovi vrede i nadaju se da će imati uticaja na konačne rezultate u Srbiji. Oni takođe smatraju da srpska dijaspora u Americi, bez obzira na to što živi hiljadama kilometara daleko od Srbije, ima pravo i treba da bude uključena u donošenje važnih političkih odluka u matici.

Svi se slažu da bi država Srbija, bez obzira ko njome vladao narednih godina, trebala da omogući bolju zastupljenost dijaspore u srpskom parlamentu, davanjem tzv. sigurnih poslaničkih mesta, kakav je slučaj već decenijama u hrvatskom Saboru.

Miroslav Perišić je rodom iz Čačka, živi u Čikagu, u Americi je od 2011. godine, a njegov motiv za izlazak na izbore je želja za promenom.

-Žao mi je da gledam šta se događa dole. ja sam 2011 podržavao ljude koji su danas na vlsti, ali se ispostavilo da su oni gori od prethodnih i to je razlog što svake godine izlazim na glasanje. Mislim da moj glas može nešto da promeni i da treba svi da izađu da glasaju, da ocene ovu vlast, jesu li dobro radili ili nisu. Mislim da Srbi iz dijaspore imamu pravo da odlučuju o sudbini Srbije, barem oni koji žele da se vrate, a ja sam jedan od njih, ali smatram da živeti dole trenutno nije baš sjajno.

Supružnici Saša i Božica Stojimirović ne misle tako. Kruševljani poreklom su skoro 13 godina u Americi, a Saša ističe da je prvi put izašao na glasanje.

-Posle 12 godina sam prvi otišao u Srbiju i kada sam video kako to izgleda, pogotovo moj rodni grad, rekao sam: Ovo je prava stvar! Planiram da se vratim u Srbiji kada odem u penziju i da ostanem zauvek.

Njegova supruga Božica smatra da Srbi iz rasejanja imaju pravo da utiču na zbivanja u Srbiji jer „svako od nas tamo ima porodice o kojima brine i neguje ih“.

– Dijaspora bi trebala da dobije mesta u Skupštini Srbije. Kad već dajemo novac, treba i da se pitamo, kaže ona.

Aleksandar Kuzmanović je u Americi preko 20, a u Čikagu živi već 18 godina, a na izbore je došao sa sinom i majkom.

-Glasao sam redovno dok sam živeo u Srbiji, pa sam tako nastavio i ovde. na kraju odlučuje većina, ali ja mislim da je moj glas važan, zadovoljstvo mi je da glasam i zato sam tu. Državljanin sam Amerike, ali i Srbije i mislim da mi to daje pravo da utičem na političke tokove u domovini. Mislim da bi bilo u redu da dijaspora ima garantovana mesta u Skupštini, zašto da ne?

Đurđija Kuljić je poreklom iz Hercegovine, a u Ameriku je stigla pre 10 godina iz Novog Sada. Na glasanje je došla sa sinom.

-Moj motiv da izađem na izbore je to što mislim da svaki naš glas vredi. Kao i nada da se može nešto promeniti na bolje. Mi odavde ne samo da imamo pravo nego imamo i obavezu da utičemo na ono što se dešava u Srbiji. Nismo u pitanju samo mi, nego i oni koje samo ostavili tamo. Lako je okrenuti glavu i zažmuriti. Ovde smo svi obezbedili neki ušuškaniji život ali imamo obavezu prema onima koji su i dalje tamo. Smatram da bi Srbija trebala da obezbedi zastupljenost dijaspore u parlamentu, a dok se to ne desi mislim da bi mogli dosta toga i sami da uradimo, da se organizujemo i pokažemo da nam je stalo. Ima nas dosta i to bi svakako imalo smisla, poručuje ona.

Jelena Popović je pre 45 godina došla iz Beograda i kaže da glasa otkad je stekla pravo kao punoletna.

-Dolazak u Ameriku nije promenio te navike, i dalje ispunjavam svoje dužnosti. To što smo ovde ne znači da dušom nismo tamo. Jesmo, i te kako. Mislim da je važno i potrebno da svi imamo učešća u tome.

Tekst/Foto: Antonije Kovačević