Mišel Lozanić je najpoznatiji i najuspešniji srpski bilder u Americi, višestruki šampion koji će ove godine pokušati da uradi ono što nijedan Srbin ni Balkanac pre njega nije – da osvoji najveći planetarni trofej koji postoji u ovom sportu – Mister Olimpiju!
Lozanić će pokušati da uđe u bodi-bilding istoriju i društvo Arnolda Švarcenegera i drugih velikih šampiona, a za takav poduhvat moraće da prođe pripreme koje mogu da izdrže samo retki ljudi na svetu. Ipak, priču sa njim počinjemo od početka, od banatskog sela Vojvoda Stepa, gde je rođen i odrastao…
– Ponosim se tim mojim malim banatskim selom. Ne verujem da bih uspeo i bio tu gde jesam da nisam odrastao baš tamo, u Stepi. Od malih nogu sam bio ambiciozan, što u malom mestu zna biti mač sa dve oštrice. Svi se znamo i čim vidiš da neko malo odskoči odmah ga ljudi drugačije gledaju i poštuju. U to vreme odrastao sam uz filmove Švarcenegera, Stalonea, Žan Klod Van Dama itd.. I poželeo da i ja jednog dana izgledam tako i da me ceo svet zna, ali mi je prvo i najvažnije bilo da se dokažem u svom selu jer je to za mene bio ceo svet, kaže Mišel Lozanić za Serbian Times.
Mišel se dalje priseća svojih početaka u teretani. Hm, teretani…
-Mi nismo ni imali teretanu. Kao klinac, u Stepi si mogao samo da igraš fudbal. A onda se pojavio karate, pa sam trenirao oba sporta, ali mi se karate više dopao, jer je bio individualan sport, sve je zavisilo od tebe. Pa sam onda čitao neke magazine, video kako ljudi prave tegove od betona, pa sam pitao oca da li bi i mi mogli da ih napravimo. Krenuli smo od tih betonskih, da bi kasnije, kada sam krenuo ozbiljnije u sport, nastavili da gradimo našu sopstvenu teretanu koju i dan danas koristim kada sam kući.
Mišel je osnovnu školu završio u rodnom selu, srednju u Kikindi, a onda otišao put Beograda, gde je upisao Fakultet za Ekologiju i zaštitu Zivotne Sredine. U to vreme već je bio ozbiljno zagrejan za MMA borbe…
-Po dolasku u Beograd imao sam sreću da upoznam sjajnu ekipu sportista, koji su me uveli u MMA i borilački svet. Moj tadašnji trener Kiza je uspeo od mene da napravi odličnog borca, a ja sam sanjao dan kada ću uć u ring i pokazati šta umem. Ali nije mi bilo suđeno… Sticajem okolnosti ulazim u svet bodi-bildinga, upoznajem jednog prijatelja koji se već takmičio i on me uvlači u tu priču. Trenirao sam surovo i na prvom takmičenje osvajam prvo mesto u juniorskoj konkurenciji na kupu u Elemiru, koji ima najdužu tradiciju u Srbiji. Nikada neću zaboraviti taj trenutak kada mi je cela sala aplaudirala. Tada se sve okrenulo u mom životu i ja dajem samom sebi obećanje da ću jednog dana biti najbolji na svetu. Ubrzo upoznajem mog sadašnjeg kuma Slavka Zeca, koji postaje moj prvi bodi-bilding trener, i sve kreće nabolje
Mišel ističe kako je imao i genetske predispozicije za bavljenje sportom kakav je bodi-bilding…
-Moj otac je svojevremeno trenirao boks, uvek je bio jak i okretan i ja sam mu se uvek divio. On je bio moj heroj i pre nego sam upoznao akcione heroje sa filmskog ekrana. A onda sam odlučio da i ja jednog dana budem heroj za neku decu, ili bar da izgledam kao heroj (smeh).
Od oca je, kaže, čuo za Petra Čelika, proslavljenog bodi-bilding šampiona iz bačkog komšiluka..
-Sećam se da mi je pričao da ima tako velike kvadricepse da jedva hoda. To mi je bilo neverovatno da zamislim, ali su zato tu bili filmski heroji, Švarceneger i ostali, koje sam video svojim očima na TV-u, pa sam imao o čemu da maštam i od malih nogu stvorim sliku o tome kako bih želeo da izgledam u budućnosti. Kasnije sam i upoznao Petra Čelika jer je on svojevremeno bio trener mog trenera, pa sam imao priliku da više puta popričam sa njim.
Probijati se u svetu bodi-bildinga nije bilo lako…
-U ovom sportu imate različite federacije, kao što je slučaj u boksu. Moja prva takmičenje bila su u NABBA federaciji a onda sam postao šampion Srbije u WBPF federaciji. Neki su tada prokomentarisali da te federacije nisu dovoljno jake pa sam se ja zainatio da osvojim šampionske titule u svim federacijama koje postoje. Na kraju sam osvojio svetske šampionate u IBFA i WABBA federacijama. Nakon toga prelazim u IFBB federaciju koja je bila i dalje je broj jedan na svetu, i nastavljam da pobeđujem. Prozivke su utihnule, a ja sam dobio poštovanje od nekih ljudi koji su me do tada potcenjivali. To mi je dalo dodatnu motivaciju da pokušam da dobijem profesi licencu i uđem u svetsku elitu. U čemu sam na kraju i uspeo, ali je taj put bio veoma težak.
U Ameriku dolazi na jedno takmičenje, ali sticajem okolnosti ovde ostaje i da živi…
-Došao sam 2018. ali takmičenje na koje sam se prijavio je otkazano. To me nije pokolebalo. Rekao sam sebi – ovo mora da je neki znak! Odlučujem da ostanem neko vreme i uživam u Americi, u stilu one naše narodne poslovice: strpljen-spašen. Radio sam i verovao, sve do 2021. kada odlučujem da se prijavim za takmičenje u najjačoj svetskoj amaterskoj federacija NPC, koja je bila i jedini put do IFBB PRO licence. Prvo takmičenje je bilo na Floridi, u mestu Boka Raton. Pobedio sam u svojoj kategoriji, ali sam uzeo i titulu apsolutnog šampiona, pobedivši pobednike svih kategorija. Rekao sam sebi: Nema stajanja, bolji si od njih, idemo dalje do samog vrha! Prijavio sam se na bukvalno sva takmičenja i uzeo sve apsolutne pobede!
Mišel je jedini Srbin koji je član profesionalne (IFBB PRO) lige i takmiči se u Mens Physique kategoriji.
-Bilo je izuzetno teško postati profesionalac. Znam na desetine ljudi koji su ceo svoj život posvetili tome i nikada nisu uspeli iako su bili besprekorni u tome što su radili. Jednostavno, moraš biti rođen za nešto. Uz naravno mnogo rada, discipline i strpljenja. Ako to nemate, bolje i da se ne upuštate u ovu avanturu. Morate biti spremni da idete sami protiv svih. U početku niko neće verovati u vas i na taj pritisak i patnju morate biti spremni. Ja sam od samog starta verovao u sebe i rekao sam kako cu biti najbolji na svetu! Mislite da se ljudi nisu smejali?! Čak i moji najbliži su me savetovali da malo oladim i živim život kao svi ostali. Ali ja se nisam obazirao. Imao sam vere i zahvaljujuci njoj sam danas tu gde jesam.
Lozanić se trenutno sprema za najveće takmičenje u njegovom sportu, čuveni Mister Olimpija…
-Da bih se takmičio na Mister Olimpiji, ili kako je ovde zovu: Superbowl of Bodybuilding, trebate prvobiti deo profesionalne lige a onda morate i da se kvalifikujete. Ove godine planiram da izađem na 5 kvalifikacionih takmicenja. Moji ciljevi su najveći, želim da postanem Mister Olimpija. Da li će to biti ove godine nije toliko ni važno. Najbitniji faktori u ovom procesu su vera i strpljenje i deviza koja mene vodi: Nikad ne odustajte! Jer, ukoliko ste uporni, nema apsolutno nikakve sanse da vas neko zaustavi na tom putu do snova i ostvarivanju ciljeva.
Na pitanje šta je potrebno da bi čovek osvojio Mister Olimpiju i krenuo stopama jednog Švarcenegera, on odgovara:
-Mora imati sve! Naravno, ni Švarceneger nije bio savršen. Savršenstvo ne postoji. Možemo samo da težimo tome i budemo najbolji što možemo. Da bi ste došli do nivoa Mister Olimpije morate da prođete kroz nekoliko prepreka a konkurencija koja stoji na tom putu je zaista neverovatna. Momci sa kojima sam delio binu su nestvarni! Svaki put kada sam se našao sa njima u bekstejdžu rekao sam sebi: Šta ti radiš ovde, crni Mišele! A onda kada pobedim shvatim da nije sve u izgledu. Mnogo faktora utiče na to da bi ste kući odneli titulu. Harizma, prezentacija, ponašanje itd.. Jednostavno, morate se roditi da budete zvezda, morate imati to u sebi. To je Švarceneger imao. Bilo je u nekim momentima ljudi koji su i bolje izgledali od njega, ali džaba kad je on jedinstven. A taj osećaj kreće od malih nogu… Moja mama je uvek znala kako da me ohrabri i uvek mi govorila da sam najbolji, tata takođe. Teško je uspeti ukoliko niste okruženi ljudima koji veruju u vas.
Osim što je bodi-bilding profesionalac, Mišel je personalni trener, ali i doktor prirodne medicine…
-To je nešto sto je moja strast, dar i poziv od Boga. Oduvek sam imao to u sebi samo je bilo pitanje vremena kada će da ispliva na povrsinu. Svoj život sam posvetio sportu ali i učenju i usavršavanju. Jer smatram da se sve može rešiti prirodnim putem, bez lekova. Puno sam stvari naučio od mog kuma Slavka Zeca, takođe i od našeg mentora Miroljuba Petrovića, čovek koji prirodnu medicinu drži u malom prstu. Naravno, poštujem konvencijalnu medicinu i uvek se konsultujem sa svojim kolegama, koji mi čak šalju njihove pacijente ukoliko nekome treba plan ishrane i čišćenja organizma. Zakiseljeno telo je bolesno telo a mi svojim lošim načinom života, nekvalitetnom ishranom, stresom, nedovoljnim snom i manjkom fizičke aktivnosti trujemo svoje telo i privlačimo bolesti kao magnet. Moja uža specijalnost je detoks organizma i organa pojedinačn, kao i hormonalni balans, što je jedan od glavnih uzročnika bolesti i razlog zašto se osećamo i izgledamo loše.
Bodi-bildere bije glas da koriste hormone, steroide i druge supstance da bi došli do uspeha. Da li je to slučaj i sa njim…
-To je apsolutno tačno i ja to nikada neću sporiti. Možda se u bodibildingu te značajne vizuelne promene u telesnoj muskulaturi vide bolje nego u ostalim sportovima, ali uveravam vas da je doping prisutan u svim sportovima današnjice! Uvek je i bio, samo niko neće da priča o tome! Čak i na Olimpijskim igrama nađu način da varaju. Samo pratite sport danas i uporedite sa onim nekad, dinamiku igre kod grupnih sportova, pa do raznih ludih rekorda u individualnim. Ljudi žele da vide brže, jače, bolje i to će uvek biti tako.
Možda su ljudi očekivali da kažem da ih ne koristim, ali to bi bilo smešno. Posebno bi smešno zvučalo svima koji se bave nekim vrhunskim sportom, jer svaki profesionalni sportista odlično zna kako stvari stoje. Ali bitna stvar koju treba istaći jeste to da postoji pametno korišćenje i zloupotreba. Ja sam karijeru počeo i osvajao medalje a da nisam uzimao čak ni obične suplemente. Zato je genetika jako bitna, jer sa druge strane imate sportiste koji krenu da se takmiče i ne ide im, pa počnu da ih koriste nekontrolisano i u velikim dozama da bi napravili ono što ce neko sa dobrom genetikom napraviti prirodno ili sa vrlo malo preparata. U ovu drugu grupu spadam i ja. Kada dostignete profi nivo posto morate nešto da koristite da biste bili konkurentni, što nije nikakva tajna u nasim krugovima. Tako da i ja uzimam preparate, ali minimalnog, i to isključivo pred takmičenje.
Na pitanje da li se nešto promenilo u poslednjih 10 godina kada je u pitanju korištenje preparata u bodi-bildingu, on ističe:
-Promenilo se dosta toga. Ne samo kada je reč o anaboličkim steroidima, već i suplementima, raznim peptidima, hormonima itd.. Ranije si imao par suplemenata i to je bilo dovoljno. Ali suplementi nikada neće moći da zamene krv, suze i znoj. Bez obzira šta koristili, nema šanse da napravite rezultate ukoliko nemate taj dar i radnu etiku.
A da li su današnji šampioni više plod treninga ili hemije…
-I jedno i drugo. Većina mojih kolega su disciplinovani i ubijaju se od treninga. A hemija je tu samo da potpomogne. Pametan takmičar će je upotrebiti ali ne i zloupotrebiti.
A doping kontrola, koliko je ona efikasna…
-Što se doping kontrole tiče neki sportovi je imaju, neki nemaju, sve zavisi. Na najvećem nivou mislim da svi koriste i tu se uvek nađe neki način da se prođe neopaženo, tako bar ja smatram.
O posledicama korištenja steroida, hormona i ostalih stvari…
-Što se anaboličkih steroida tiče, tvrdim da niko nije umro direktno od njih. Naš legendarni bodi-bilder Miloš Šarčev je bezboj puta rekao kako on preporučuje rodbini i najbližim prijateljima da ih koriste. Jer naš nivo testosterona nakon što uđemo u neke godine krene da opada i tu sve bolesti kreću na nas, pada nam libido, energija, raspoloženje, brzo nam se talože masne naslage, itd. Ovde u Americi imate anti-ejdžing klinike gde će Vam doktor prepisati anabolički steroid u nekim minimalnim dozama i Vašu krvnu sliku i kvalitet života okrenuti za 365 stepeni. Znam mnogo ljudi koji su se preporodili. Ja sam doktor prirodne medicine i neki ljudi će me verovatno osuđivati kada pročitaju ovo, ali moram da govorim istinu.
Problem je kada ljudi to zloupotrebljavaju, zbog čega može da dođe do komplikacija u budućnosti. Mislim da su najopasniji diuretici jer oni naprave ogroman disbalans minerala u organizmu i dehidrataciju koja može dovesti do prestanka rada srca.
Mišel Lozanić je oženjen a nedavno se ostvario i kao otac. Za skladan bračni život kaže da je veoma važan za karijeru jednog vrhunskog sportiste…
-Pre samo 4 nedelje postao sam tata, jer je moja supruga Lia (Leah) na svet donela malog Maksima Veselina Lozanića. A pre samo nekoliko godina razmišljao sam totalno drugačije, samo me je karijera zanimala, ništa drugo. Sada vidim da nisam imao dobru perspektivu. Lakše je graditi karijeru kada si oženjen i živiš sa ženom svog života, ujedno i najboljim prijateljem i najvećom podrškom.A na sve to sada je došao i sin! I život je otišao na neki novi, nauporedivo viši nivo! Sa ovim ništa ne može da se poredi! A ja nikad nisam imao veću motivaciju i želje za pobedom! – ističe Mišel Lozanić bodi-bilding šampion.
STABILAN BRAČNI ŽIVOT JE VAŽAN ZA SPORTISTU: Sa suprugom Liom
PROČITAJTE VIŠE:
SRPSKOJ KOŠARKAŠICI PRIPALA VELIKA ČAST: Sonja Vasić prva dobitnica prestižne nagrade Evrolige!
Tekst: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva
