„SA KOSOVA VIŠE NIGDE NE IDEMO“: Miletići se sa petoricom sinova vratili na KiM, potrebna im pomoć!

ČUDNI su putevi Gospodnji. Moji roditelji su sa Kosova i Metohije, ali smo izbegli u centralnu Srbiju. Živeli smo u Jagodini, Rekovcu, gde sam i upoznao suprugu… I, vratili smo se ovde na Kosmet. Živimo u kući koju smo na korišćenje dobili od Privremenog organa opštine Mitrovica, a meni je predsednik Ivan Zaparožac pomogao da dobijem posao na obezbeđenju objekata.

Ovako za „Novosti“ govori Boban Miletić, otac petorice maloletnih dečaka: Bogdana (8), Gavrila (7), Strahinje (6), Lazara (5) i Vasilija (3), od kojih su nas dočekala njih četvorica u kući u kojoj, već gotovo godinu, borave Miletići. Dečaci jedan drugom do uveta posmatraju nas pažljivo. S radošću otvaraju čokoladice koje im je poklonila Ružica Simić, direktor NVO „Žensko pravo“. Ona nam je i ispričala priču o Miletićima, povratnicima koji pokušavaju da osnuju i održe život u Kosovskoj Mitrovici.

U kući u naselju Bošnjačka mahala u kojoj borave, domaćin Boban nam priča o životu u izbeglištvu.

– Majka mi je iz okoline Peći, otac iz sela Grabovac kod Mitrovice. Došao sam ovde, tu ću i da ostanem. Jednostavno, sa Kosova i Metohije više nigde ne idem – odlučan je Boban.

PRATITE NAS I NA FEJSBUKU:

Njegova supruga Milica, na pitanje kako žive, odgovara odmah da jedva preživljavaju. Kaže da je tek nedavno predala dokumentaciju za dečji dodatak jer je mesecima pokušavala da je prikupi i sredi. Objašnjava da žive od suprugove plate, ali da su dnevne potrebe pogotovu one oko dece velike i da nisu u stanju da im priušte ni najosnovnije. Zbog toga su, kako kaže, najstarijeg sina privremeno poslali kod rođaka u centralnu Srbiju.

– Često nam nedostaje hrana. Dodatni problem nam je i što nam se pokvario frižider. Nemamo ni mašinu za veš, što meni predstavlja veliki problem – govori nam Milica dok trčkara dvorištem za najmlađim Vasilijem.

VERA U HUMANE LjUDE

VERUJEM da će se naći humani ljudi koji će pomoći Miletićima barem oko nabavke frižidera i mašine za veš, ali i ostalih potrepština. Svakako ću se angažovati oko prikupljanja garderobe i hrane za decu – kaže nam Ružica Simić i naglašava da su Miletići odlučni u nameri da ostanu na Kosovu i Metohiji i zato im se mora pomoći.

Dodaje da je kuća koju su dobili na korišćenje pristojna, da na prvom spratu imaju kuhinju, dnevni boravak i kupatilo, dok im je na spratu spavaća soba. Ipak, priča nam Milica, osim najosnovnijih potrepština za svakodnevni život, nedostaju im i garderoba i obuća za decu. Dok nadgleda mališane, ova mlada žena nam je ispričala i svoju životnu priču.

– Moji su poreklom iz Gračanice, ali sam rođena u Lebanu. Život i potraga za poslom odveli su me u Jagodinu gde sam upoznala supruga. Iako nisam rođena na Kosovu i Metohiji, ovde se osećam nekako posebno. Navikla sam na kuću u kojoj živimo, na Kosovsku Mitrovicu, kao da sam ovde odrasla. I deci je lepo jer imamo dvorište, mogu da se igraju, voze bicikl. Samo još da im obezbedimo koliko-toliko pristojan život.