U OKVIRU Međunarodne izložbe “Forum Rusija”, koja se održava u Moskvi, na velikoj svečanosti održanoj u ponedeljak uveče, dodeljene su nagrade za najboljeg inostranog učitelja u Ruskoj Federaciji za 2023.
Za mogućnost da dobiju ovo prestižno priznanje, koje je 2021. ustanovila Državna obrazovna organizacija Rusko društvo “Znanje”, izabrano je čak 165 stranaca koji rade u školama i na fakultetima širom najveće zemlje sveta, a među petoro finalista bio je Svetislav Sveta Stojanović (69), penzionisani profesor matematike iz Vršca, od jesenas predavač u Lugansku, koji RF smatra svojom teritorijom.
Odlučeno je da je najbolji strani prosvetni radnik koji predaje u Rusiji Adrijen Boke iz Francuske. On volontira u Donbasu, pomaže u prikupljanju odeće, hrane i novca za stanovništvo, a takođe je i vaspitač i ratni izveštač. Ali, ništa manje aplauza na velelepnoj svečanosti u Moskvi nije dobio ni profesor Svetislav Stojanović, kako su ga najavili “Srbin koji predaje matematiku u prestižnoj 60. Gimnaziji u Lugansku”. Štaviše, kada je voditelj 26. februara uveče pročitao njegovo ime među petoro finalista, aplauz je bio najglasniji. Tako su svedočile i kamere “TV Rusija 24 časa”, koja je direktno prenosila događaj u sve ruske republike.
PROČITAJTE VIŠE:
OBRATILI SE PUTIN I PESKOV
PRIZNANjE za najboljeg stranog učitelja, koje dodeljuje Rusko društvo “Znanje”, najviše je odlikovanje u oblasti prosvete u Rusiji. Na početku svečanosti u Moskvi, prisutnima se putem video-bima obratio i predsednik RF Vladimir Putin, a na samoj svečanosti strane prosvetare koji rade u Rusiji pozdravio je Dmitrij Peskov, sekretar za medije ruskog predsednika.
– Izgubio sam zasluženo – rekao je Stojanović, odmah posle svečanosti za “Novosti”. – Francuz Boke ne samo da predaje u Donbasu, nego ide i na prve linije fronta, obilazi decu između granata i zbog toga ima velike probleme u svojoj državi. Ja ostajem u Lugansku da predajem, daće Bog biće još prilike za ovo priznanje. Velika mi je čast i zadovoljstvo jer beše prepoznat moj trud i ljubav za Rusiju.
A Rusi su mu posle TV ceremonije, kako kaže, slično uzvratili.
– Dok sam se pozdravljao sa ostalim učesnicima, prišao mi je mladić koji je tražio da se slikamo i da ima fotografiju sa mnom. Kako je njegova žena nameštala telefon on je prelepo zapevao “Tamo daleko”. Pevali smo zajedno, neki Rusi su prišli i pridružili nam se. Mnogo nas je pevalo… A taj čovek koji mi je prvi prišao je iz grada Vladimir-Suzdalj, udaljenog 220 kilometara od Moskve, a imao je želju kada je dolazio na ovu svečanost, kako mi reče, da pozdravi Srbina.
Ime Vrščanina prethodno je čitano na ovoj svečanosti pred celom Rusijom uz imena Karin Knajsl, bivše ministarke spoljnih poslova Austrije (2017-2019), koja je danas na čelu Centra G.O.R.K.I. u Sankt Peterburgu povezanom sa Državnim univerzitetom u ovom gradu, kao i Kristijana Lamesa iz Argentine, predavača, međunarodnog analitičara, pisca i fotografa saradnika međunarodnih informativnih kanala Hispan TV (Iran) i TeleSUR (Venecuela). U užem izboru za nagradu bio je i doktor nauka Džon Stjuart Durant iz Kanade, počasni konzul Rusije u Njufaundlendu i Labradoru, profesor i koordinator ruskih programa na Univerzitetu Memorijal, gde predaje ruski jezik i književnost više od 30 godina.
Posle ceremonije profesor Stojanović nam je još i rekao:
– U Lugansk, u 60. Gimnaziju, vraćam se odmah. Matematika ne sme da čeka. Ni dok sam predavao 40 godina u vršačkoj Hemijsko-medicinskoj školi, nikad nisam izostajao. Samo zbog toga što me sa velikim poštovanjem zovu “učitelju” nikad neću zažaliti što sam odlučio da dođem u Lugansk. Obraćaju mi se sa ogromnim poštovanjem sa “Svetislave Živanoviču”, a to me opet svakog dana podseća na pokojnog oca Živana koji me je učio da volim Rusiju. On je preminuo 2001, ali siguran sam da bi sa ponosom odobrio moju odluku da odem i pomognem Rusima koliko mogu.
Na pitanje kako je odlučio da dođe na ratno područje da predaje, profesor Svetislav nam je odgovorio da je presudnu pomoć imao od Ruskog doma u Beogradu i dodao:
– Bog umeša prste gde god treba! Uostalom tu su “sjahale” i tri srpske regimente u Seobama Čarnojevića i ovde je bila uspostavljena Slaveno-Serbija autonomna oblast koja je postojala od 1753. do 1764. dok se nije svojom voljom priključila Rusiji.
POVEZANE TEME:
Izvor: Novosti
Foto: Novosti/Privatna arhiva
