AMERIKA SLAVI DAN NEZAVISNOSTI: Evo zašto je 4. jul toliko važan za istoriju SAD!

Četvrti jul je u potpunosti američki praznik i po načinu proslavljanja: ima parade, roštilj, hladno pivo i naravno, vatromet. Pirotehnika takođe može učiniti ovaj praznik opasnim, jer se više od 10 hiljada ljudi javi hitnoj pomoći. Ipak, vatromet ostaje centralni deo proslave Dana nezavisnosti, koji se slavi 249 godina.

Zašto se slavi Dan nezavisnosti?

Praznik slavi usvajanje Deklaracije o nezavisnosti u Kongresu 4. jula 1776, dokument kojim je proglašeno otcepljenje kolonija od Velike Britanije. Godinu dana kasnije, prema Kongresnoj biblioteci, spontanim slavljem u Filadelfiji obeležena je godišnjica američke nezavisnosti.

Širom podeljene nacije, proslava nije postala tradicija sve do kraja rata 1812. Kongresna biblioteka beleži da su se veliki istorijski događaji, kao što su ceremonije otvaranja kanala u državi Njujork i železnice u Ohaju i Baltimoru, poklopili sa svečanostima obeležavanja 4. jula.

Kako je vatromet postao deo tradicije obeležavanja 4. jula?

Pirotehnika je postala deo obeležavanja Dana nezavisnosti od samog početka, jedan od očeva nacije Džon Adams je to i predvideo.

Proslavljanje američke nezavisnosti „treba da se slavi pompezno u uz paradu, šou, igre, sport, puške, vatre i sjaj od jednog kraja ovog kontinenta do drugog, od sada i zauvek“, napisao je Adams u pismu svojoj supruzi Abigejl, 3. jula 1776.

Vatrometi su postojali vekovima pre nego što je Amerika postala nacija. Društvo američkih pirotehničara navodi da mnogi istoričari veruju da su prvi vatrometi nastali u drugom veku pre nove ere u staroj Kini, tako što su trske bambusa bacane u vatru, čime su stvarane eksplozije džepova vazduha u šupljinama trske od pregrevanja.

Do 15. veka, vatromet se koristio na verskim festivalima i javnim svečanostima u Evropi, a prvi doseljenici u Ameriku su tradiciju sa sobom i poneli, navodi ovo Društvo.

Da li je neki predsednik ikada odbio da slavi?

Svi predsednici od Džordža Vašingtona do Džoa Bajdena slavili su 4. jul, jedini izuzetak je: Adams. Iako je pisao supruzi nadahnuto pismo, odbio je da slavi 4. jul, jer je za njega 2. jul bio Dan nezavisnosti. Zašto? Jer je 2. jula 1776. glasao za Deklaraciju o nezavisnosti, iako ona nije bila zvanično usvojena naredna dva dana.

Adams je toliko bio nepokolebljiv da je odbio pozive na festivale i druge događaje, čak i kada je bio drugi predsednik u istoriji nacije. Adams i Tomas Džeferson, obojica autori Deklaracije o nezavisnosti, umrli su na 50. godišnjicu zvaničnog usvajanja dokumenta, 4. jula 1826.